Маестро
Помало луд
нормалан сасвим
беше маестро
у једном селу
где мале душе
живе свој живот
проводећи време
у поселу.
Маестро имаше
жену што зрачи
љубављу светом
према њему
и беше чудно
људима малим
јер бејаху мали
баш у свему.
Маестро имаше
једну гитару
и прегршт нота
у својој глави
свираше често
по поселу
и схватише људи
маестро је прави.
Али док људи
климаше главом
у знак добре воље
и поштовања
маестро и даље
ношаше ранац
препун папира и сувог грања.
И док маестро
свираше деци
у срце ме гану
једна слика
бомбону свако
на гитару спусти
и награди њоме
вољеног лика.
О,драга децо
велика и мала
негујте своје дете
у себи
новац и богатство
ништа не вредe
без оног дивног
детета у себи.
Цртеж: Марко Станојевић
ученик петог разреда ОШ"Мито Игумановић"
Косјерић
Нема коментара:
Постави коментар