Љубав

Стално се чудим

стално се питам

шта је то љубав?

Дајте да прочитам!

Јер стално слушам

да је љубав лепа

да је љубав дивна

да је љубав слепа.

А оно што видим

не свиђа се мени

мама се свађа

тата позелени.

Свештеник Саво

у Цркви каже

да имамо љубави

да се Бог не лаже.

А онда из Цркве

кад изађу људи

шапућу нешто

неко,неког куди,

па реците људи,

где се љубав скрила

да није одлетела

и добила крила?

Е,свете одрасли

из љубави-кеца

поправке биће

кад будете ко деца.

Кад порастем бићу звезда

Кад порастем бићу звезда

Ал не ова Гранд-парадна

Што је срећна један дан

То је кошмар-није сан.

Бићу звезда сасвим нова

Другачија,сасвим боља

Разумите,ја не маштам

Смејете се?Добро,праштам!

Али знајте једног дана

Кад чујете вести праве

Да сам дао један оглас

И скупио оџачаре,

Свуд по свету да су пошли

На кров сваки да су дошли

Где  је дете,где су снови

Учинили живот бољи.

Кроз оџаке спустили су

Срећу,љубав и нежности

Загрљаје и осмехе

Збогом туго и жалости!

Е,тад знајте,сетите се

Мојих речи,обећања

Да ћу бити звезда права

Ал не ова Гранд-парадна

Него права,звезда сјајна.

Мишина бриговања

Кажи мени

мали Мишо

што си се одједном

стишо?

У Олтару

кад помажеш

само трепћеш

ништ' не кажеш?

Драги оче,

немој мислит'

тебе волим

и увек се Богу молим

да нам будеш

ведар,чио

да нам будеш

увек мио.

Мене мучи

нешто друго...

Кажи,Мишо

моја туго?

Оче драги,шта ће бити?

Када ћемо остарити?

Хоћемо ли бити исти

и волети исте ствари?

Хоћемо ли волет' Бога

кад будемо тако стари?

Мишо,душо,

тешке мисли

ми морамо остарити

наш је живот једна ружа

красна,лепа,

што се пружа,

све до неба,

све до Оца

нашег дивног,милог Творца.

Ох,па оче

то је дивно!

Баш је лепо што старимо.

Анђели и анђели

Анђели мира,чувари душа

хвала за сваку молитву вашу

јер добро сам чула

вама кад зборе:

„Чувајте анђели дечицу нашу“.

И свако јутро кад мајка моја

чешља ми косу,машну ми стави

„Гле Ана!каже,

„Ове локне твоје

анђео целе ноћи ти прави.“

Зато вас молим,летите сада

до сваког цвета

што зове се дете

по један осмех понесите горе

реците Богу,да Га деца воле.

Имена су као звезде

Имена су као звезде

Што на небу затрепере

Када дете крштава се

Кад се име изабере.

Био Марко или Драган

Био Лазар или Сава

Свако име нова звезда

И ризница Божјег дара.

А шта рећи за Милицу

Ану,Сару,Ангелину

За Миону за Јустину

За Софију ил' Христину.

Наше небо препуно је

Сазвежђима звезда сјајних

Именима откивених

Именима Богом тајних.

Зато децо,радујте се

Имена су ваша слава

Честитошћу и поштењем

Свако своју звезду ствара.

Један савршен дан

Испуњена веселим даном,Милица се задовољно смешкала док ју је мајка спремала за спавање.Цели дан се играла са својим вољеним луткама,водила их у шетњу и куповину,чак јој је и Сара дошла у госте а посебно је волела да се игра ња њом јер је Сара била пријатна и весела девојчица.

-Ах,мајко!Како сам срећна и задовољна.Данас је био тако леп дан!

-Да драга,насмеши се мајка док јој је чешљала косу.

-А коме Милице треба да захвалиш што си имала тако леп дан?упита је мајка.

-Па теби и тати што сте ми купили дивне лутке и Сари што је данас дошла да се игра са мном.

-Али драга моја,има неко,коме прво треба да захвалиш на овако лепом дану.

-Знаш ли коме,Милице?

-Коме,мајко?упита Милица.

Мајка је загрли и рече:

-Богу да се захвалиш што ти је дао овако леп дан и твоме Анђелу чувару,што те је данас чувао и радовао се са тобом.

Милица скочи из мајчиног загрљаја,узе своје лутке,постави их поред кревета,па клекну и захвално рече:

-Хвала ти,драги Боже,што си ми дао овај леп дан.Хвала ти,драги Боже што имам све ове лепе лутке и молим те да кажеш моме лутку Сими да се не љути толико сваки час.

Хвала ти Боже за све.У име Оца и Сина и Светога Духа.Амин.

Мајка,најлепша планета

Тражио сам  стручњаке

Преко целог света

Да ми кажу већ једном

Где је та планета?

Некако сам начуо

У сну једне ноћи;

Чим позовеш,

Ту сам ја

И одмах ћу доћи.

И био сам сигуран

То је глас  с планете

Једне лепе,посебне

Која чува дете.

Стручњаци су ћутали

Раменима слегали

По њигама тражили

У  телескоп гледали.

Нема те планете!

Званично су рекли

„Шта ти мислиш,

Бадава смо

Ми дипломе стекли!?

Тако сам се мучио

Све док једне ноћи

Једно лице мило

над'мном се надвило.

Сутрадан сам одмах

Стручњацима реко:

„Није мудар онај

Што је звање стеко!“

Мудрија су деца

И зато и знају

Сва сазвежђа неба

Знају све што треба.

Тајну ћу Вам рећи

То зна свако дете

Нема веће од мајке

Сунчане планете.

Мали Богослов

Ја јесам још мали

каже сестра:

„Марко,не разумеш ништа!“

ал' разумем стварно,

верујте, без шале

Вазнесење Христа.

Како је то било?

Ето баш је лако

да разуме свако,

ко нека ракета

Отишо из света.

А каква ракета?

Најлепша што има!

Да објави свима

да је Христос Спас

понео и нас.

Ја јесам још мали

животуљак прави

није да се хвалим;

ајде сејо и ти

вичи на сав глас:

Вазнео се Спас!

Јагње Сава

Мучило ме стално
што ме пито Моца:
Саво,хоћеш бити
јагње или овца?

Дилема је права
болела ме глава
одлука је пала
бићу јагње-Сава.

Бићу пун доброте
сјаја и чистоте
бићу кротак,нежан
бићу бео,снежан.

Свима ћу да праштам
под звездама маштам
о далекој  земљи
јагањаца.

Ливада зелених
мириснога цвећа
звончића што звоне
вечнога пролећа.

Маштао сам тако
ко и јагње свако
и у један час,
зачух мајчин глас:
Ајде,јагње Саво
време да се спава
Богу се помоли
доћи ће и мама.

Мајка тихо рече
пред Иконом Христа
хвала Ти Пастиру
што нам кућа блиста.


Ја тек тада схватих,
о радости моје!
па ја сам Пастиру
мило јагње Твоје.

Васкрсење

Господ жури

Хита

Људскоме спасењу

Господ жури

Хита

Своме Васкрсењу.

Гле,дечаче драги

Девојчице мила

Земља нам је опет

Као што је била.

Све обнавља Христос

Све се клања Њему

Све се диви

Сјајном,Светом

Васкрсењу.

Господ жури

Хита

Људскоме спасењу

Господ жури

Хита

Своме Васкрсењу.