Јагње Сава

Мучило ме стално
што ме пито Моца:
Саво,хоћеш бити
јагње или овца?

Дилема је права
болела ме глава
одлука је пала
бићу јагње-Сава.

Бићу пун доброте
сјаја и чистоте
бићу кротак,нежан
бићу бео,снежан.

Свима ћу да праштам
под звездама маштам
о далекој  земљи
јагањаца.

Ливада зелених
мириснога цвећа
звончића што звоне
вечнога пролећа.

Маштао сам тако
ко и јагње свако
и у један час,
зачух мајчин глас:
Ајде,јагње Саво
време да се спава
Богу се помоли
доћи ће и мама.

Мајка тихо рече
пред Иконом Христа
хвала Ти Пастиру
што нам кућа блиста.


Ја тек тада схватих,
о радости моје!
па ја сам Пастиру
мило јагње Твоје.