Ко нас то гледа кроз звезде

Ко нас то гледа кроз звезде

децо?

Ко нам то сазвежђа

нуди?

Из Руке Вечности

пушта комете

јутром нас,сунцем буди?

Ко нас то гледа кроз звезде

децо?

Ко нам то радост даје?

Док гледамо небо

како трепери

док малене звезде

сјаје?

Ко нас то гледа кроз звезде

децо?

Чија нас рука снажи?

Чија нас љубав добрима

чини

и љутњу нашу блажи?

Ко нас то гледа кроз звезде

децо?

Док растемо као трава,

Ко нам то даје помисли

добре

да чувамо чак и мрава?

Ко нас то гледа кроз звезде

децо?

И дрхти и чува и воли?

Ко мајка брижна

над колевком неба

од љубави своје гори?

Кроз сазвежђа сјајна

Господ погледа

на животе наше мале

певајмо Богу,певајмо Псалме

певајмо песме славне.

Самопрокламовани лав

Мачак Тоша

има једно занимање чудно

по вас дан и ноћ целу

воли себе лудо,лудо.

Огледало носи свуда

где год да се креће

од гледања самог себе

њему нема веће среће.

Мачке су му припросте

а мачори гнусни

поред њега  ни :Мјау!

нико да изусти.

И још једна стварчица

сумњу подгрејава

да је мачак Тошица

смејурија права.

Наиме..сад дечице,

ви приђите ближе

да вам шапнем

каква вест

сад до мене стиже!

Тоша тешко болује

од болести ЕГА

умислио за себе

да је звезда МЕГА.

И још горе постаје

јавио нам мрав

Тоша мисли да је он

величанствен лав.

Ето децо,видите

болест је то страшна

када неком ни земља

више није важна.

Јер на земљи не стоји

на четири ноге

него воли самог себе

више него многе.

Тужна је то судбина

запамтите мили

да не би ко Тошица

егоисти били.